Da li je rad podcenjen? Ima li radosti bez rada? Sve više nam sa svih strana prodaju priču kako se do uspeha može doći pametno i brzo, da treba da radimo što manje a zaradjujemo što više, da budemo to što jesmo, da jurimo nekakve merljive ciljeve. Kao preduzetnica, ovo je najčešće što do mene dopire sa raznih strana.
Razmišljam o tome dok razvijam program “Moj PROCES”. Intuitivno sam odmah u startu vezala slovo “r” u reči “proces“ za RAD. To nije slučajno, to je ono što je u meni, u mnogima od nas. Da bismo uživali u procesu, potrebno je da radimo ili budemo radi da prihvatimo okolnosti u kojima smo i da ih iskoristimo na neki način – da damo sebi ili nekome oko sebe ono što će izazvati radost.
U osnovi reči RADost je RAD – za mene lično, to znači RADiti ono zbog čega zaboraviš na vreme, zbog čega osetiš nalet adrenalina dok se baviš tom nekom aktivnošću, osetiš se istovremeno i srećno. Radost je baviti se aktivnošću, biti u procesu, u sadašnjem trenutku, upijati ono što si trenutno RAD da obavljaš i u tome istinski uživati.
Preduzetnici pred sebe postavljaju cilj – zaraditi više, dobiti više klijenata, imati preglede na društvenim mrežama, skalirati biznis i druge ciljeve. Ono o čemu se malo priča je da za sve to moraš da RADiš. Jednostavno – moraš. Ako ne radiš, ako nisi rad da se baviš onim što te do tog cilja vodi, ako nema procesa kroz koji učiš, razvijaš se i koji te zapravo raduje – da li može da bude radosti?
Ostvarila sam mnoge ciljeve koje sam sebi postavljala i bilo je perioda kada sam se pitala šta dalje? Zapravo je pitanje trebalo da glasi – šta dalje da radim dok idem ka sledećem cilju da bih osetila radost? Kako god da postavim pitanje, ispred mene je samo proces – ono što radim, kako radim i ko sam dok sam u procesu.
I toliko je jednostavno. Nije radost u analiziranju prošlosti niti u planiranju budućnosti, to svakako može da pomogne da otkrijemo ko smo, gde smo i kuda idemo. Radost je u procesu u kome smo sada, u ovom trenutku – dok govorimo, mislimo, volimo, držimo nekoga za ruku, gledamo se u oči, smejemo se , hodamo i dišemo, srčemo kafu, radimo težak posao ili obavljamo bilo koju drugu aktivnost koja je u trenutku ono što nas ispunjava, šta god da jeu pitanju.
Razvijam program “Moj PROCES” jer je u njemu za mene radost. Mapiram sopstvene veštine, iskustva, unutrašnje resurse i procese jer me to ispunjava. Otkrivam koju vrednost mogu da donesem sebi i drugima i kako da je predstavim kao proizvod. I to je upravo srž ovog programa i alata. Sledeći korak je – kako tu vrednost podeliti sa svetom sa ciljem da sa samopouzdanjem pokažem šta umem, čime raspolažem i koji problem mogu da rešim.
To je za mene preduzetništvo i lični brend – iskoristiti svoje procese, resurse, umeće i ideje i pretvoriti ih u proizvod kakav niko drugi nema i definisati sopstvenu konkurentsku prednost i sopstveni lanac vrednosti.