Preplavljena sam informacijama koje dolaze sa svih strana, kao verovatno i mnogi danas. I toliko je sve postalo nalik jedno na drugo da je osećaj kada pronađem nešto što me zaustavi i navede na razmišljanje onaj trenutak zbog koga skrolujem.
Možda sam se previše trudila da zvučim onako kako tržište traži i nameće, da se prate trendovi, da se deluje u skladu sa onim što se traži. Preslušala sam i gledala na desetine ako ne i više podkast epizoda, ugostila u studiju na stotine ljudi koji su imali šta da kažu i pokažu, i gotovo uvek sam bila sa one strane kamere sa koje ohrabrujem ljude da budu ono što jesu i da pokažu šta umeju. U nekom trenutku sam počela da se pitam šta ja to radim dobro? Šta imam od veština? Na čemu sam radila (a verujte da sam radila).
Preokrenula sam fokus.